Opis

• Tytuł:
  Granice nowego dramatu serbskiego — płynne i stale wytyczane na nowo. Perspektywa lokalna i recepcja w Polsce
• Twórca:
  Abrasowicz, Gabriela
• Opis:
  Since the turn of the millennium, Serbian drama has been increasingly valued and recognized in the post-Yugoslav region and in Europe. In recent years, the process of globalization has become progressively stronger, with an improved infrastructure for promotion that has made possible the crossing of material and symbolic boundaries. This in turn has led to transformations in artistic expression, as well as increasing opportunities for mobility, co-productions, and translations. The status of the drama has been somewhat problematic because of its situation between literature and theatre. Its heterogeneous nature has required the development of an appropriate method of presentation. The performative/stage reading has emerged as a compelling answer.;
  Na prelazu između milenijuma srpska drama postala je cenjena i prepoznata u postjugoslovenskom regionu i Evropi. Poslednjih godina proces globalizacije je sve snažniji, infrastruktura i sistem promocije su se poboljšali, što omogućava prekoračivanje materijalnih i simboličkih granica (transformacija umetničkog izražaja, kulturna mobilnost, koprodukcije, prevodi). Treba napomenuti da je početak 20. veka (naročito njegova druga decenija) doneo ozbiljnije interesovanje u zemlji i inostranstvu za dramsku i scensku produkciju. Objavljene su antologije savremene srpske drame: Nova srpska drama, Biseri iz upravničkih fioka, koje popularišu dramske tekstove i uvode ih u književni i pozorišni krug, poboljšavajući tako njihovu recepciju. Na taj se način širi svest o ovom stvaralaštvu i povećavaju se šanse autora i autorki da kroz scenske produkcije ili scenska čitanja uđu u glavne umetničke tokove. Poljski prevodioci takođe postepeno postaju sveviše zainteresovani za dramatičare iz Srbije. Status drame može biti problematičan jer se ona nalazi između književnosti i pozorišta. Njena heterogena priroda zahteva pravilan način realizacije. Pozorišni komad treba da se vidi, čuje i govori, a ne da se samo tiho čita. Ipak, postoji scensko čitanje kao pojednostavljeni oblik pozorišta gde glumci performativno čitaju scenario pred publikom. Ovo podrazumeva istraživanje pozorišta kad produkcija nije u potpunosti ostvarena i kad je naglasak stavljen na slušanje teksta, ne na gledanje izvođenja.
• Dostępność obiektu:
  Dostęp otwarty
• Prawa:
  Copyright (c) 2020 Przekłady Literatur Słowiańskich;
  http://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0
• Data:
  2020.12.31
• Typ:
  info:eu-repo/semantics/article;
  info:eu-repo/semantics/publishedVersion
• Język:
  polski
• Źródło:
  Przekłady Literatur Słowiańskich [Translations of Slavic Literatures]; Vol 10 No 2 (2020); 175-202;
  Przekłady Literatur Słowiańskich; Vol 10 No 2 (2020); 175-202;
  Przekłady Literatur Słowiańskich; Vol. 10 Núm. 2 (2020); 175-202;
  Przekłady Literatur Słowiańskich; God. 10 Br. 2 (2020); 175-202;
  Przekłady Literatur Słowiańskich [Prijevodi slavenskih književnosti]; Svezak 10 Br. 2 (2020); 175-202;
  Przekłady Literatur Słowiańskich; Tom 10 Nr 2 (2020); 175-202;
  2353-9763;
  1899-9417
• Format:
  application/pdf
• Wydawca:
  Wydawnictwo Uniwersytetu Śląskiego | University of Silesia Press
• Relacja: https://journals.us.edu.pl/index.php/PLS/article/view/11038/8603
• Identyfikator: https://journals.us.edu.pl/index.php/PLS/article/view/11038 ;
  10.31261/PLS.2020.10.02.08
• Dostawca danych:
  Czasopisma Wydawnictwa Uniwersytetu Śląskiego
• Czy mogę z tego obiektu skorzystać?:
  poproś o pozwolenie
• Rodzaj zawartości:
  teksty